Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Predmet makroekonomske analize". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

KRIMINALISTIČKO-POLICIJSKA AKADEMIJA

SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA EKONOMIJE

Tema : Predmet makroekonomske analize

Beograd, 2009.

S A D R Ž A J:

TOC \o "1-3" \h \z \u

Uvod

Savremenu medjunarodnu ekonomsku politiku karakteriše proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga veća medjunarodna trgovina i medjuzavisnost privreda različitih zemalja. Uporedo sa ovim procesima, od kraja 80-tih godina prošlog veka i raspada socijalističkog bloka, teče i proces ekonomske tranzicije zemalja bivšeg socijalističkog bloka.

Upravo procesi globalizacije i tranzicije imaju dominantan uticaj na privrede u sve zemlje sveta. Naime, nakon pola veka eksperimenata sa socijalističkim načinom privredjivanja ove zemlje su se opredelile da centralno-plansku zamene tržišnom privredom. Na tom putu, kao osnovno opredelenje ovih zemalja, ističe se priključenje Evropskoj uniji (EU), integraciji koja je do sada doživela najveći stepen ekonomskog povezivanja - od zone slobodne trgovine do ekonomske unije. Medjutim, ove zemlje u ekonomskom, ali i širem društveno-političnom smislu znatno zaostaju za sadašnjim članicama EU što otežava njihov napor ka priključenju EU.Budući da je integrisanost zemalja Jugoistočne Evrope u EU još uvek neizvesna, kao jedno od rešenja je identifikovano formiranje regionalne integracije ovih zemalja kao menufaza ka njihovom potpunom priključenju EU.

Na ovaj način postiglo bi se nekoliko ciljeva. Najpre, većom liberalizacijom trgovine podsticala bi se privredna saradnja što bi u krajnjoj liniji dovelo do veće trgovine, priliva investicija i, posledično, većeg privrednog rasta. Sa druge strane, na ovaj način bi se stvorile mogućnosti za povećanje konkurentnosti nacionalnihprivreda i preduzeća iz ovih zemalja, što je jedan od neophodnih uslova za priključenje EU. Na kraju, efikasno funkcionisanje regionalne integracije bio bi neka vrsta testa političke i ekonomske spremnosti za uključivanje u EU.

Ovaj rad ima za cilj da na jednom mestu analizira efekte uspostavljanja zone slobodne trgovine i nakon toga njen uticaj na privredu visoko razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji. S tim u vezi, u prvom delu radu rada razmatraće se teorijsko-empirijski aspekt uspostavljanja zone slobodne trgovine, odnosno spoljnotrgovinske liberalizacije uopšte. U drugom delu biće reči o multelateralnom sporazumu i samoj zoni slobodne trgovine u regionu Jugoistočne Evrope koja će realizovati u okviru Centralno-evropske zone slobodne trgovine (CEFTA) i njenom uticaju na privrede regiona, dok će se u trećem delu govoriti o njenom uticaju na privredu Srbije. Takodje, u ovom delu govoriće se o konkurentnosti privrede Srbije i njenoj sposobnosti da se suoči sa konkurencijom iz inostranstva i, u okviru toga, daće se predlog mera za unaprenenje konkurentnosti.

Još u 19. veku Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda protekcionizma u merkantilističko vreme, počela je da širi ideju o slobodnoj trgovini. Druge, nedovoljno razvijene države, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme snižavanje carina je bio, uglavnom, čin koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je krajem 19.veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, što je bio uvod u ono što mi danas poznajemo kao ekonomske integracije.Danas kao posledica procesa globalizacije dolazi do stvaranja ekonomskih integracija i to kako na mikro tako i na makro nivou, koje izmedju sebe stoje u odnosu medjuzavisnosti.Osnovno obeležje ekonomskih integracija na mikro nivou jesu procesi spajanja i pripajanja preduzeća iz iste ili različitih zemalja. Ovi procesi su rukovodjeni tržišnim motivima i po svom karakteru su spontani. Sa druge strane, postoje integracije i na makro nivou koje nastaju dogovorima izmenu država i po svom karakteru su formalne ili institucionalne. Ekonomske integracije na makro nivou ili regionalne ekonomske integracije predstavljaju udruženja više zemalja sa ciljem liberalizacije medjusobne trgovine ili regulisanja trgovine sa trećim zemljama.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]